Nisam Pjesnik

samo za tvoje oci

23.05.2015.

Ludilo

Dugo nisam znao kako da ti kazem da odes od mene. Kako i cime da te nateram da se jednostavno sklonis, da se vise ne nazivas mojom, da me vise ne smatras svojim. Dugo sam radio lose stvari, prepustao te zivotu, zaboravljao na tebe. Dugo sam u tudjim zagrljajima menjao sve tvoje sto sam godinama i sa sigurnoscu imao samo za sebe, za sat-dva tudje bliskosti, za koju nikad sa sigurnoscu nisam mogao da tvrdim da je samo moja.Nonsalantno se ophodio prema svemu sto imam sa tobom. A sad, kad sam konacno ostao bez tebe, kad si se konacno sklonila, jedino sta znam je da se pitam ko sam ja bez tebe. Ja vise nemam ni ime ni prezime,ni vreme ni datum. Nemam misao, nemam osecaj. Sem kajanja. Kajanje je postalo moje ime. A srednje ime mi je budala. Ja citav isijavam kajanje, isijavam nezadovoljstvo, nemir, isijavam potrebu za tobom. Oko mene svi to znaju ali cute. Cute jer znaju da cu ih pojesti ako progovore rec o tebi. Znaju da si tema o kojoj samo ja smem da pricam, sam sa sobom. Niko ne sme da te dira,cak ni recima. Svakome cu jezik iscupati ako te pomene. Moja biserna skoljka u kojoj si cuvala biser samo za mene. Koju sam zgazio i slomio na komadice. Ne brini, niko ti nista ne sme dok sam ja ziv,pazicu na tebe, cuvati od svega i svacega, od sebe najvise. Ugusio bih te zagrljajem.

23.05.2015.

Nesto licno

Ja nisam pesnik, nisam cak ni umetnicka dusa ... ali imam dusu koju zaboli svaka rec koju napisem kad sam u samoci.Mozda i jesam neka vrsta umetnika, onaj koji bol pretvori u san a samocu u osmeh.Umem jako dobro nedostajanje da pretocim u zaborav, a potrebu u nebitnost. I pravim se da je to sasvim normalno, da tako treba i da mi nista na svetu nije tesko ni potrebno.To je moja umetnost ... A nocu, kad sednem sam sa sobom, kad stavim papir pred sebe, kad mi istina pogleda u lice i cinicno mi se nasmeje ... tada postajem ono sto zapravo jesam. Praznina u kojoj se kotrljaju sitnice pretvorene u kamencice koji me bockaju i podsecaju sta imam i sta sam izgubio. Ja sam onaj zaboravljeni opusak u pepeljari, koji sam sebe sagori. Ona kisna kap koju svako mrsko strese sa sebe. Dva gutljaja kafe ostavljena u soljici jer je ukus odvratan. Suva i hladna zima bez snega, lepa stilizovana cipela kojoj nedostaju pertle. Drska bez cveta, naslov bez pesme. Greh koga izjeda kajanje, zivot bez tebe. Moja dusa je moja tamnica, u kojoj svakodnevno ispastam grehe zbog onoga sta sam ti ucinio.Moje kajanje je moja mantra. Ubrizgao sam ga u vene i dopingujem se svakog dana, ne dozvoljavam sebi da preskocim dozu. Ja sam ogavni staresina ludila koje sam sam sebi napravio, izgubivsi tebe. Pa sad lelujam kroz zivot, pustajuci ga da me baca kud zeli. Ne zanima me na koju cu stenu pasti, ja zelim da dozivim bol veci od tvog, moram da postanem beznacajno zrno, da bi mozda nekad iz njega isklijalo nesto. Nesto vrednije od ovoga sto sam sad. Povredivsi tebe, unistio sam sebe ... izgubivsi tebe,izgubio sam secanje na sebe. Ja nisam pesnik, ovo samo moja dusa, kroz reci, zeli da pobegne od mene ... jer je ne zasluzujem.


Nisam Pjesnik
<< 05/2015 >>
nedponutosricetpetsub
0102
03040506070809
10111213141516
17181920212223
24252627282930
31